О књизи: 2012 / Сада, када сам лутао и летео кроз унутрашњост планете, моје претходно дивљење савршенству Плутона чинило ми се наивно. Ту је било савршенство - савршенство зла, суморни гениј злобе, свирепо ремек-дело тоталног угњетавања и неслободе, а размишљао сам и о томе на каквом је крхком темељу почивала гигантска Империја разарача: нисмо! чак и ударили, само смо гурнули - и почео је да се распада! Не, помислио сам, упознајући се са станицом, ово је нестабилан цемент - међусобна зловоља и мржња, општа потиштеност и општи страх, хијерархијски растући угњетавање Само међусобно поштовање и пријатељство, само доброта и љубав могу створити вечне друштвене структуре, праведне као што је свет вечан! Сергеј Снегов. „Људи су као богови"